Slobodni Univerzalni Duh je
učenje ljubavi prema Bogu i bližnjem 
       za čoveka, prirodu i životinje

Pozovite nas na Tel: 025/421-462, 
Mob: 064/044-18-02, 069/751-192  
Posetite nas: ul.Vojvode Šupljikca br.6, 11001 Beograd 

Duhovne knjige za učenje i dostizanje
etičko moralnih  vrednosti

Čitajte knjigu - Deset Božjih ZAPOVESTI


Predgovor knjige

Čitajte knjigu - Deset Božjih ZAPOVESTIBog je ljudima , preko Svog sluge Mojsija dao Deset Zapovesti. Narod Izraela je bio izabran da uzornim životom donese covecanstvu spasenje i Zakon Božji koji se živi. Ali kako su se Izraelci uprkos pomoci i putokaza preko Zapovesti, sve dublje uplitali u svoje posledice, pošao je u inkarnaciju Sin Božji u Isusu iz Nazareta. Kroz Njega se nama ljudima, opet približava Otac, Bog Ljubavi, Dobrote, Praštanja i Milosti. Jer, On nam je pokazao put koji, kroz samospoznaju i ocišcenje grehova, preko ostvarivanja i ispunjavanja Zakona Božjih, vodi nazad u vecnu Domovinu. Isus iz Nazareta je živeo i poducavao taj put. Taj put je sažet u Besedi na Gori, koja sadrži konkretna uputstva za ispunjavanje u svakodnevnici. Ova ponuda je važila i važi za sve ljude koji žele da žive hrišcanski.
U naše vreme Hrist nama ljudima govori ponovo kroz usta proroka. U bezbroj objava i preko delovanja Njegove prorocice i glasnika, On je produbljivao i produbljuje Deset Zapovesti i Besedu na Gori. Tako nam Duh Božji daje pomoc za primenu Svog ucenja, pokazuje nam uzroke i duhovne odnose i vodi nas ka odgovorima, ka putevima i rešenjima u najrazlicitijim životnim situacijama. Tako Duh Božji Svoje vecne zakone unosi u naš svakodnevni život, da bismo stekli iskustvo kako da mislimo i živimo zakonito, što znaci-u duhu Božjem.
Bitno je da ono što spoznamo i ugradimo u svoj život.Cinimo li ono što je Isus poucavao- a Isus je govorio o cinjenju- stvoricemo jedan mocni potencijal pozitivne, dakle božanske energije i steci saosecajnost i razumevanje za bližnjeg, i uvažavati njegovu slobodnu volju.

Ova knižica je nastala iz teksta iz tri radio emisije "Mali okrugli sto u Univerzalnom Životu" i sadrži važne izvode iz Deset Zapovesti.

Deset Zapovesti su izvodi iz apsolutnog , savršenog Zakona Božjeg. Taj Zakon Božji je Ž I V O T. Život, Bog, je u svemu beskrajna sveobuhvatnost i punoca postojanja. Ona je u zakonitosti, takode i u svakoj Zapovesti, život, koji se otvara nama ljudima preko ostvarivanja, ispunjavanja, delovanja i življenja. Ko je u stanju to da shvati, neka shvati. Ko nije zainteresovan, neka ostavi. Ko želi da razume, može svaku zapovest da shvati kao jedna vrata ka punoci života - života u Bogu, u Duhu Božjem.

Ako mislima i delima uronimo u dubine života, otkricemo da svaka Zapovest sadrži ostale. Ova knjižica ne može nam preneti iskustvo da je sve u svemu, ali nas može pokrenuti, dati uput i primer onome ko u iskreno želi da živi hrišcanski, onome ko u naše današnje vreme želi da sledi Hrista Božjeg.

Kao i pre 2000 godina, tako nam Hrist i danas pojašnjava glavnu Zapovest "Ljubi Boga, svog Vecnog Oca, iznad svega, a svog bližnjeg kao samoga sebe!" Ova zakonitost unutarnjeg života sadrži sve Božje Zapovesti.
Bitno je da Zapovesti, kao i sve Božje Istine, ne ostanu na papiru, vec da po njima živimo; tek tada bicemo u stanju da shvatimo Rec Božju, Njegova životna uputstva za nas ljude, i dubinu Njegovih Zapovesti.Tako nam je Isus, Hrist, govorio:"Ko ovu moju besedu cuje i vlada se po njoj, mudar je covek. . . " Danas nam se On obraca istim recima.
Niko od nas prahrišcana u potpunosti ne ispunjava reci, ali mi se svakodnevno trudimo da sledimo Hrista, tako što se u danu prepoznajemo, grešno cistimo i više ne cinimo i umesto toga ispunjavamo Zapovesti nesebicne ljubavi, sa Deset Zapovesti i sa Besedom na Gori. Svakodnevno cišcenje traje sve dok ljudi u potpunosti ne ispune Zakon Božji, to znaci da u svemu vrše Volju Božju, tako da Njegov Duh može kroz njih neprekidno da deluje. Pritom se dogadja da "padnemo" u mislima, recima i delima, dakle, da grešimo i pogrešno se odlucimo. U tom slucaju je bitno ne ostati "ležeci", vec uz pomoc i snagu Hrista ustati i usmeriti se ponovo na Boga i Njegove Zakone.Na taj nacin mi i dalje težimo ispunjenju i ulazimo sve više u svoje duhovno naslede, što i jeste smisao i svrha našeg zemaljskog života. To za nas znaci slediti Hrista i živeti u Duhu Božjem.

Prahrišcani u Univerzalnom Životu i u Zavetnoj Zajednici Novi Jerusalim
Wurzburg, novembra 1994.

I
Prva Zapovest

U Bibliji, u Luterovom* (Luther) prevodu, Prva Zapovest glasi: "Ja sam Gospod Bog tvoj i nemoj imati drugih bogova osim Mene. Ne pravi sebi slike, niti poredenja o onome što je gore na nebu, ni o onome što je dole na zemlji, ni o onome što je u vodi."
Šta nama prahrišcanima u Univerzalnom Životu želi da kaže Prva Zapovest? Kako se mi prahrišcani pridržavamo Prve Zapovesti? Kako ostvarujemo u svakodnevici?

Iskaz na pocetku Prve Zapovesti glasi: "Ja sam Gospod Bog tvoj." Ovo je za nas prahrišcane od osnovnog znacaja, jer Bog je sve što postoji. On je Duh Života i Otac svih nas. U tome je obrazloženo i ono ljudsko odakle i kuda.

U Prvoj Zapovesti se dalje kaže: "Nemoj imati drugih bogova osim Mene." Mi prahrišcani pod "drugim bogovima" podrazumevamo ne samo moc, novac, visoko razvijenu tehniku, strasti, opojne droge i slicno, nego i sve ono što ne odgovara Božjem Zakonu, vecnoj Reci Božjoj sve su to "drugi bogovi", dakle lažni bogovi. Tu spadaju i preterane želje, strasti i požude, sve ono cemu ljudi preko svake mere teže.
Hranimo li ove preterane želje, pomame, strasti i požude tako što ih duže pokrecemo u našim osecajima, osecanjima i mislima, ili im udovoljavamo, tada je to isto što i obožavanje idola kojima placamo danak. Pod "drugim bogovima" podrazumevaju se i ljudi koje uzdižemo, obožavamo i slavimo, umesto da ih kao bližnje jednostavno poštujemo.

U Prvoj Zapovesti se dalje kaže: "Ne pravi sebi slike niti poredenja o onome što je gore na nebu, ni o onome što je dole na zemlji, ni o onome što je u vodi." Kako to shvataju prahrišcani?
Mi prahrišcani znamo da Duh Božji živi u svakom coveku. Da bismo se okrenuli Bogu, svom Ocu i Hristu, našem Spasitelju, ne treba nam nikakva slika u spoljašnjem pred kojom klecimo i koju obožavamo, vec odlazimo u svoje unutarnje i tamo se molimo Bogu. Nama nisu potrebne statue, nikakvi kovcezi, ni slike raspeca ili slicno, jer znamo da je Duh Božji živ u n?a?m?a. Njemu se obracamo. On je naš oslonac i naše uporište.
Svaka takozvana sveta slika, koju obožavamo je "drugi bog", jer svaka figura koju obožavamo u spoljašnjem udaljava nas od Boga u našem unutarnjem.
Hrist nam je po smislu objavio: obožavamo li slike i statue, kao na primer slike svetaca, onda mi sebi sliku Boga, andela ili Neba stvaramo prema svojim zemaljskim predstavama. Ta slika ulazi u našu dušu. Kada dode vreme smrti i naša duša pode u onostrana carstva, tada cemo možda zbog tih slika patiti, jer su to programi koje smo uneli u svoju dušu.

Mislima ne možemo sebi da predstavimo vecna Nebesa. Mi ne možemo sebi stvoriti sliku o najcistijim svetovima, niti o andelima, o duhovima, a pogotovo ne o Bogu Ocu, Otac-Majka-Bogu, i o Hristu, Savladaru Neba. Slike i statue su samo predstave. Ako kao duša sa takvim predstavama odemo u onostrano, moramo ih se, pre svega, osloboditi da bismo u toku cišcenja naše duše došli do prave slike, do stvarnosti postojanja; dok ne uronimo u nebo koje mi sebi kao covek ne možemo predstaviti; dok Boga našeg Oca ne budemo gledali licem u lice i Hrista našeg brata i Spasioca, i našu bracu i sestre, božanska bica neba. Tako nas je ucio Hrist, Duh koji se objavljuje.

Mi prahrišcani u Univerzalnom Životu nemamo ni krst sa telom. Za nas je Hrist uskrsnuo. Svesni smo da delo Spasenja Gospoda nosimo u našim dušama, u našim srcima. Njega simbolizuje slobodan krst. Za nas je Krst Uskrsnuca istovremeno putokaz za vecno postojanje.
Telo je predstavljeno na razlicite nacine. Ako verujemo da je to telo, ta slika, nekada bio Isus, onda imamo telo kao sliku u našoj duši. Kada posle smrti kao duša odemo u onostrano pojavice se slika, telo. Bice nam tada teško da tu sliku, koju smo obožavali, otklonimo iz naše duše. I duže ce potrajati dok ne postanemo svesni da je Uskrsli svetlece bice vecnog postojanja, a ne telo na krstu.
U Prvoj Zapovesti stoji takode da ne treba da stvaramo slike o onome što je na zemlji, niti o onome što je u vodi. Ovo cemo razumeti ako znamo da sve što na zemlji vidimo nije prava stvarnost. Naše fizicke oci posmatraju omotac koji u sebi zaklanja život, Duh.
Životinje, biljke, kamenje, ono što je na zemlji i u zemlji, što vidimo u vodi ili što je na morskom dnu, to su aspekti Božji koji zbog zgušnjavanja u materiji, imaju drugi oblik nego u vecnom postojanju. Mi treba životinje, naše sabližnje, da otkrijemo u srcu; celu prirodu treba da nosimo u srcu i vidimo je kao veliko stvaralacko Svetlo Božje. Pogrešno bi, medutim, bilo pretpostaviti da zemaljski životni oblik npr. pojavni oblik cveta ili životinje odgovara Božjoj stvaralackoj snazi na nebu. U cvetu, u životinji je suština života, Bog; spoljašnji oblik je materijalni omotac.
Prirodna bogatstva su oblikovani Božji aspekti. To što mi na zemlji vidimo nije, dakle, prvobitno stvaranje, vec samo odsjaj onoga što je Bog u cistom stvaranju stvorio. Zato ne treba da sebi pravimo slike o tome i mislimo da je taj oblik na nebu isti.

U Bibliji "Dobra vest"*, Prva Zapovest glasi nešto drugacije: "Ja sam Gospod Bog tvoj. Za tebe ne postoje drugi Bogovi osim Mene. Ne pravi sebi Božjeg lika. Ne pravi sebi takode nikakvu sliku bilo cega što je na nebu, na zemlji ili u moru."
Nije, dakle, slovo istina, vec smisao. Zato je za nas prahrišcane znacajno da, kroz svakodnevno ispunjavanje Zapovesti i Besede na Gori, shvatimo smisao.

* "Dobra vest", biblijski tekst: Biblija na današnjem nemackom.
Štutgart, 1982. Zajednicki prevod Biblije po nalogu i u odgovornosti katolicke i evangelisticke crkve za zemlje u kojima se govori nemacki jezik.


Opis i sadržaj knjige>>