Slobodni Univerzalni Duh je
učenje ljubavi prema Bogu i bližnjem 
       za čoveka, prirodu i životinje

Pozovite nas na Tel: 025/421-462, 
Mob: 064/044-18-02, 069/751-192  
Posetite nas: ul.Vojvode Šupljikca br.6, 11001 Beograd 

Duhovne knjige za učenje i dostizanje
etičko moralnih  vrednosti

Čitajte knjigu - Ako jedeš meso obolećeš


Čitajte knjigu - Ako jedeš meso obolećešJedan bitan preduslov za održavanje zdravlja ljudi jeste odgovarajuca ishrana, u kojoj moraju biti zastupljene sve hranljive materije optimalnog kvaliteta i u odgovarajucoj kolicini.

U mnogim siromašnijim zemljama na našoj planeti ishrana nije primerena, što vodi oboljenjima koja direktno zavise od ishrane, kao npr. Do smanjene otpornosti na infekcije usled oslabljenog imunološkog sistema. U zemljama u kojima vlada blagostanje, oboljenja koja zavise od ishrane su isto tako veoma cesta; u svakom slucaju, glavni uzrok ovde leži u prevelikom unošenju energije i masnoca. Na prvom mestu statistika o bolestima su danas oboljenja srca i krvotoka prouzrokovana arteriosklerozom, dijabetes mellitus (šecerna bolest) sa svojim naknadnim komplikacijama, kao i zlocudni tumori. Pored toga još dolaze degenerativna oboljenja skeleta i zglobova, kao što su osteoporoza i artroze. Kod najveceg broja oboljenja civilizacije važan, i cesto cak odlucujuci faktor koji izaziva bolest, jeste pogrešna ishrana.

Medicinsko lecenje ovih oboljenja prouzrokuje samo u Nemackoj godišnje troškove od preko 60 milijardi evra. To je više nego 1/3 svih izdataka u zdrastvu. Uz to još dolaze troškovi za narodnu privredu zbog gubitka posla, invalidnosti i prevremene smrti, koji su još mnogo veci. Godine 1994. oni su iznosili 260 milijardi DM.

Porast oboljenja koji su u direktnoj zavisnosti od ishrane, je vremenski išao paralelno sa brzim porastom jedenja mesa i kobasica, odn. mesnih preradjevina. Potrošnja mesa i mesnih preradjevina je 1994. godine u Nemackoj iznosila više od 90 kg. Po osobi godišnje.

Za mnoge ljude meso, mesne preradevine i riba spadaju u svakodnevnu ishranu, kao nešto što se samo po sebi razume, a sloganom – „ meso je delic životne snage“, agrarni lobi i industrija mesa nam svesno sugerišu da se kod mesa radi o jednoj posebno vrednoj životnoj namirnici.

Das je, zahvaljujuci savremenim saznanjima nauke o ishrani, bez sumnje dokazano da meso, mesne preradevine i riba nisu neophodne za ljudsku ishranu. Nekoliko medunarodnih studija o vegetarijanskoj ishrani pokazalo nam je da je ovim oblikom ishrane moguce optimalno pokrivanjem potreba za hranljivim materijama. Vegetarijanci, osim toga, bolje nego ljudi koji se hrane i mesom, udovoljavaju zahtevima za ishranom koja ljude održava zdravim, kao što su to definisali naucnici i lekari koji se bave ishranom.

Vegetarijanci u proseku imaju vece ocekivanje od života nego oni koji jedu meso. Oni imaju bolje vrednosti holesterola, manji rizik od za dobijanje neke vrste tumora, za dijabetes mellitus i za oboljenja srca i krvotoka.

Iako je naucno dokazano Da jedenje mesa nije neophodno za ljudsku ishranu, još uvek mnogi ljudi, i oni koji se svojom profesijom bave zdravljem ljudi, misle da bez mesa nije moguca komletna ishrana.

U delu koji sledi prikazacemo neke medicinske faktore koji pokazuju da je jedenje mesa faktor rizika za mnoga oboljenja. Ovde se radi o rezultatima studija ili drugih naucnih istraživanja koja su oblikovana u medunarodnoj strucnoj literaturi iz oblasti medicine. Odgovarajuca objavljivanja mogu se naknadno procitati u medicinskim bankama podataka u World-Wide-Web.


MESO SADRŽI TEŠKO SVARLJIVE MASTI!

Generalno, u životinjskim mastima su sadržane pretežno zasicene masne kiseline, i samo mali broj jednostruko i višestruko nezasicenih masnih kiselina. Veliko unošenje zasicenih masnih kiselina jeste glavni uzrok za prekomernu telesnu težinu i za razvoj rezistentnosti na insulin. Kao što je poznato, hormon insulin je odgovoran za regulaciju nivoa šecera u krvi. Insulin deluje preko takozvanih receptora insulina koji su lokalizovani na površini telesnih celija. Ako se u organizam unosi previše zasicenih masnih kiselina, dolazi do promena na celijskim membranama, kao i do promena broja i osetljivosti receptora za insulin. Posledica je ta da signali koji su potrebni za metabolizam molekula insulina, ne pocinju više da deluju u potrebnom obimu. Dolazi do takozvane insulinske rezistencije, a ova dovodi najpre do povecanog lucenja insulina, kako bi se kompezovala smanjena osetljivost receptora. Hronicno visok nivo insulina jeste faktor rizika za koronarno srcano oboljenje, za neke vrste tumora i za dijabetes mellitus.

Opis i sadržaj knjige>>