Slobodni Univerzalni Duh je
učenje ljubavi prema Bogu i bližnjem 
       za čoveka, prirodu i životinje

Pozovite nas na Tel: 025/421-462, 
Mob: 064/044-18-02, 069/751-192  
Posetite nas: ul.Vojvode Šupljikca br.6, 11001 Beograd 

Duhovne knjige za učenje i dostizanje
etičko moralnih  vrednosti

Čitajte brošuru - Prorok br. 10 - Mladić i prorok


Ono temeljno u našem vremenu za razmišljanje i samospoznaju

Mladić: Šta misliš o prijateljstvu izmedu mladića i devojke?

Prorok:

IČitajte brošuru - Prorok br. 10 - Mladić i prorokmati dobre prijatelje zaista je dar kog treba ne samo čuvati nego i negovati tako što smo za njih i sa njima. Dobri prijatelji zajedno dele radost i bol. Oni se uzajamno pomažu. Dobri prijatelji su otvorena prijateljska zajednica u koju može da pristupi svako sa časnim namerama i koji je spreman da neguje prijateljsku vezu. U dobrome prijateljstvu izgraduju se pozitivne snage. Iz prijateljstva mogu proizaći prijatelji koji se medusobno pomažu. To može dovesti do bržeg unutarnjeg rasta.

Dobrih prijateljstava ima takode medu mladima i onda kada mladić i devojka ne svežu odmah povezujuće lance zbog masivnih želja za seksualnošću. Božanski red stvaranja predvida da se muškarac i žena telesno sastaju onda kad oboje žele dete. To je cilj visoke etike i morala za sve nas ljude u dobro fukcionišućem etičko - moralnom društvu.

Sve više ljudi polako shvata da postoji reinkarnacija, koja je bila mnogim vekovima nepredvideno poricana od strane sludbenih crkava; oni dakle veruju u ponovno otelovljenje duše što naravno znači da mi sa sobom u ovo zemaljsko postojanje donosimo grešne programe iz predašnjih egzistencija, npr. želju za telesnošžu, dakle za seksualnošću. Kod jednih je ta želja više izražena, kod drugih manje. Jedan u svojoj misaonoj slici ima seksualne ekscesne želje, drugi se preko seksualnosti želi opustiti ili upravo polnim životom želi vezati drugoga za sebe. Ima puno različitih lanaca koji vezuju. No svaki vezujući lanac, takode i seksualnost, želi nešto za sebe za ego ili za sopstveno telo.

Vratimo se tvojim pitanjima: Šta bih danas, kao mlad čovek, još radila?

Ostvarila bih sve što mi leži na srcu, npr. slikanje, plivanje, sport, tenis ili druge vrste sportova koji danas postoje. Naročito oni kod kojih nisam ovisna o drugima, npr. nikakav profesionalni sport za postizanje takmičarskih rezultata da bih time zaradivala novac. Kao prvo, profesionalni sport bi bio prezahtevan za moj osećajni život, kao drugo bila bih ovisna o treneru, takoder o ljudima koji plaćaju moje sate treniranja i od publike koja bi me trebala podsticati da postižem još bolje rezultate. Negovala bih i svoj krug prijatelja tako da se susrećem s njima kako bi zajednički nešto preduzeli ili razgovarali.

Ako bih se upustila u bliže prijateljstvo, nastojala bih posmatrati sve iz perspektive svoje visoko cenjene slobode; dakle, da se nikad ne vezujem za želje - bilo da su to i seksualne želje - svoje, ili želje drugih. Moja sloboda bila bi mi ono najviše, iz čega sledi da i svome bližnjem ostavljam slobodu, ne prisiljavam ga ni na šta, niti našta nagovaram, čak i onda kada bi me seksualne želje na to terale. Imala bih želju da razjasnim otkud dolazi taj nagon, dakle da istražim šta je uzrok mojih nagonskih želja.

Osim toga, ja sam bila i jesam muzički tip. Naučila bih jedan instrument koji odgovara mojim talentima. Za vreme ratnih godina, dok sam još bila dete, učila sam dijatonički instrument. Budući da je bio polovan, morao se uvek iznova popravljati i doterivati. S vremenom nismo više dobijali rezervne delove i morala sam odustati od daljnjeg učenja. Kasnije, kao mlada žena, počela sam da vežbam klavir. Tada je došao proročki poziv. Ponovo sam prekinula vezbanje. U dobi od otprilike 50 godina nisam odustala od muzike; iznova sam vežbala. I danas još ponekad sviram klavir, naravno samo za kućnu upotrebu. Rado posećujem i harmonične koncerte. Vidiš, muzici nisu postavljene starosne granice.

Pitaš me da li bih kao mlad čovek s današnjim duhovnim znanjem pokušala promeniti svet?

Zašto da ne! Ja ne bih išla na ulicu i protestovala, niti bih se zato naročito opremila kako bih ljudima oko sebe uterala strah u kosti. Moja težnja bi bila najpre da promenim samu sebe, i raščistim šta stvarno želim i da li moj životni cilj može biti postizanje boljeg, duhovno suverenog i otvorenog društva. Ne bih se predavala utopijskim predstavama, nego bih sebi postavila jasne i životno bliske etičko-moralne ciljeve, koje bih se onda trudila i postići.

Znaš, dragi Martine, ko u malome kod sebe počne ostvarivati više etičke ciljeve, ko se sam menja, a ne želi samo druge menjati, taj postaje dobar uzor i s vremenom privlači one ljude koji žele isto ili slično. Da li se oni onda drže toga što su sebi zadali, na to ti ne možeš uticati. Ali, medu njima će uvek biti ljudi koji će postupati slično kao i ti i tako će pronaći vrednosti koje jedno moralno orijentisano društvo čine sposobnim za život i trajno vrednim.

Opis i sadržaj knjige >>