Pozovite nas na Tel: 025/421-462, 
Mob: 064/044-18-02,  
Posetite nas: ul.Vojvode Šupljikca br.6, 11001 Beograd 

Brošura Reinkarnacija

  Cena:


Naručite odmah


Besplatna brošura "Reinkarnacija-Dar milosti za Život" iz edicije Poruke istine.

Izvodi  uzeti iz knjige: Šta je trebalo da vam bude prećutano. Reinkarnacija - Dar milosti za život.
 

Vera u ponovno rođenje stara je koliko i čovečanstvo. Pola čovečanstva smatra sasvim prirodnim zakon o uzroku i posledici, kao i razmišljanje o višekratnom otelovljenju. Ovo se može naći u svim kulturnim krugovima, nikako samo na Istoku, na primer u budizmu i hinduizmu. Misao o inkarnaciji bila je deo grčke filozofije kod Pitagore i kod Platona; postojala je i u Egiptu, ali uvek iznova je bilo i ima velikih umova, pesnika i mislilaca koji sasvim razumljivo polaze od toga da više puta možemo živeti na Zemlji kako bismo se oplemenili. Za vreme Isusa se razmišljanje o inkarnaciji moglo naći i u jevrejskom narodnom verovanju.

Jevrejski  naučnik religije Schalom Ben Chorion piše: ''Razmišljanje o ponovnom rođenju u jevrejstvu za vreme Isusa očigledno je bilo narodno verovanje... tako su ljudi Isusa smatrali jednim od starih proroka koji je ponovo došao.'' (Luk. 9,8 i 19)...

U vreme prahrišćanstva od ruke do ruke su išli mnogi spisi u kojima se sasvim razumljivo polazilo od razmišljanja o reinkarnaciji. Tako na primer u Pistis Sophia, jednom apokrifu, skrivenom jevanđelju, parabolom o tome kako duša ispija ''pehar s pićem zaborava'', Isus govori o povezanostima povratka  duše iz onostranog u  ljudski oblik.

Ovi, kao i mnogi drugi spisi, ipak nisu bili uzeti u službeni kanon crkvene Biblije. Novonastala crkva moći koju nije osnovao Isus iz Nazareta, počela je tek krajem 2. veka da daje prednost nekom određenom štivu. Tek krajem 4. veka bio je završen proces ciljanog izbora.

Godina 383. Jeronim (345. - 420.), sastavljač Biblije, dobio je nalog od Pape Damazija I da izradi jedinstveni latinski biblijski tekst. Tako je nastala  Vulgata, latinska Biblija koja se i danas ''prodaje'' lakovernom narodu  kao reč Božja koja je bez greške. Ipak, Jeronim je imao sve drugo osim jedinstvenog temeljnog teksta. U to vreme bilo je poznato oko 4.860 grčkih rukopisa Novog zaveta, od kojih ni dva teksta nisu bila jednaka. Teolozi danas broje oko 100.000 različitih varijanti. Jeronim je u svom radu izmenio približno 3.500 mesta u jevanđeljima, pa je tada pisao papi: ''Hoće li se naći makar jedan koji me neće... glasno nazvati falsifikatorom i religioznim zločincem, jer sam se usudio da nešto dodam, nešto izmenim, a nešto i izostavim  iz starih knjiga jevanđelja?'' Ali šta je to on izostavio, šta je dodao, a šta je izmenio?

Radi se pre svega o poznavanju reinkarnacije i praegzistencije duše. Jeronim je vrlo dobro znao da je ponovno otelovljenje bilo sastavni deo ranohrišćanskog učenja. U jednom pismu on piše o ranohrišćanskom, Origenovom (185. – 254.) učenju mudrosti, o tome kako prema tom učenju čovekova duša ''menja svoje telo'' (Epistula 16). U jednom drugom pismu nalazi se sledeći iskaz: ''Učenje o povratku (duše u ljudsko telo) je od najranijih vremena bilo objavljivano kao vera sačuvana predanjem”...

Uprkos masovnim manipulacijama na tekstovima Biblije, između redova je ostalo sačuvano još ponešto što nas može upozoriti na činjenicu o reinkarnaciji i praegzistenciji duše.